Pa posle svega, iz ovoga inače dobroga teksta, mogu da zaključim sledeće:
Profesor Antonić je kriv, jer veruje u vladavinu zakona i prava, kao i u poštenje i lični integritet profesionalaca, od pravnika do političara i šire.
Kriv je jer ne razume da se stari u stvari završavaju ispod žita, ili ako više volite iza kulisa.

E pa baš u takvo stanje stvari ne mogu da verujem, mada je sigurno da to postoji, kao što u ostalom i sam kriminal postoji. Niko ga i ne poriče..

Prvi deo teksta aludira na to da u visokoj politici dominira dogovor umesto poštovanja pravila,
Ako su naš bili naivni zbog ovoga onda im se i nema mnogo šta zameriti.

I mala deca znaju to što autor pokušava da objasni u tekstu. Međutim, problem je kad advokat koji te zastupa na sudu radi za drugu stranu u sporu. Nije li se nekada prvi čovek državne bezbednosti Srbije u Hagu pozivao na garancije agencije za koju je radio a to je CIA. Manimo se teoretisanja i "razglabanja" političkih stavova. Činjenice govore sve. Vojska Srbije (tada Vojska Jugoslavije) 2000. godine je bila respektabilna vojna sila u regionu. Danas 2010. godine, posle ministrovanja tadića i šutanovca, ona je samo slovo na papiru, rezervni sastav rendžera iz Ohaja. Ono što nije uspeo NATO uspeo je dvojac tadić-šutanovac. Srbija je 2000. godine bila ekonomski jača država od ove danas. Ekonomija je prepuštena ekonomskim šarlatanima kakav je dinkić i njegovi "eksperti". Pričati o uspešnosti naše diplomatije koja sastavlja nekakvu rezoluciju u koordinaciji sa neprijateljima. To je isto kao ići u neprijateljski štab i govoriiti neprijateljskim oficirima mi ćemo da napadnemo ovde i ovde sa ovim i ovim, ovde su nam ove jedinice, avioni su nam tu i tu, napašćemo u 11 ovde sa ovim, a u 18 pucamo sa ovim tamo itd. Politika našeg voljenog tadića je: "mi ne priznajemo ali nikad i ništa nećemo učiniti da bilo šta promenimo u našu korist", "tucite nas, gazite nas, ubijte nas, a mi ako budemo još živi izvinućemo se što ste nas tukli, gazili i ubijali"... Tome kraja nema. I umesto da tadić podigne glas u SB kada priča o Srbiji i KiM on diže glas na državnoj televiziji i preti svojim građanima kako neće dozvoliti kako je rekao "silama mraka 90-tih" da mu preotmu VLAST. Nemojmo ljudi da se zavaravamo. Pravim imenom da se nazivaju i ljudi i događaji.
Vuk na svoju ovcu pravo ima,
Ka' tirjanin na slaba čovjeka,
A tirjanstvu stati nogom za vrat,
To je ljudska dužnost najsvijetija.
I još nešto. Da je Srbija iole normalna i pravna država, osobe kao što su čedomir jovanović bile bi samo na jednom mestu, zna se kojem, iza ... a ne još sedele u skupštini i primale platu za antidržavno delovanje.

Poštujem kada neko piše pod pseudonimom. Vjerovatno ga je natjerla velika nevolja, kao što je moju malenkost. Godinama sam pisao pod punim imenom i prezimenom, uz to kritikujući sve one koji su se zaklanjali iza izmišljenog imena. Naime,svaki moralan čovjek morao bi da stoji iza svojih riječi, stavova. Kada su uslijedile anonimne prijetnje i meni i porodici, zbog mojih tekstova, počeo sam se javljati pod pseudonimom. Međutim, pseudonim ipak ne može biti: "pismo nezadovoljnog čitaoca". Tako, g. "nezadovoljni", Vaš osvrt mi je izuzetno drag. Tačno je da moj tekst nema pravo da se pojavi u NSPM. Nivo je nizak, a činjenice u tekstu su lažne.Tekst nije ni upućen NSPM. Prenesen sa mreže "Vidiovdan". Ovaj tekst sam, takođe, poslao Mreži i naslovio „Spor je u Čemu“. Međutim, urednik je promijenio naslov i stavio naslov iz teksta, gdje prizivam Čeda da bude ministar u kontekstu objašnjenja čime se bavi ministar, te da ministar ne kreira spoljnu politiku, što znači da i Čedo može biti ministar iako je antisrpski potkovan. Očito je da „nezadovoljni“ nije čitao moje tekstove u kojima sam najmanje trideset puta napisao da bi Čedo trebalo da se javlja iz jedne druge ustanove. I g. Vladimir NS je u pravu kada kaže da ono što sam napisao „i mala deca znaju“. Nešto je zatim pisao o vojsci. Nisam ga razumio. Znam jedno: Srbija ne bi bila u moralnom i svakom drugom logoru kada bi imala makar milion "male dece" na mom imbecilnom nivou.